Рашка
„Рашка, место где смо рођени“... Никола Пашић
Архиепископ Данило
Био је игуман манастира Хиландар, епископ бањски (са седиштем у Бањској где је надгледао завршетак радова на манастиру Бањска, задужбини краља Милутина), епископ хумски (са седиштем у Бијелом Пољу, у Саборној цркви светих апостола). После смрти архиепископа Никодима, Данило је 14. септембра 1324. године изабран за једанаестог архиепископа српског. Столовао је у Магличу. За време његове управе Српском црквом, уз многе мале грађевине, подстакао је и обнову манастира Жича, доградњу Пећке патријаршије, као и подизање ктиторског храма краља Стефана Уроша III Дечанског.
У династичким сукобима наступао је као помиритељ, измирио је краља Драгутина и краља Милутина, затим Милутина и Стефана Дечанског. Започео је писање великог „Житија краљева и архиепископа српских“ (завршили су његови ученици), које је требало да увелича краљевску власт и да истакне јединство државе и цркве и у којем је као савременик и историчар представио њихове биографије и житија. Писао је и поезију. Преминуо је у ноћи између 19. и 20. децембра 1337. године. Сахрањен је у Пећи, у Богородичној цркви, својој задужбини.
Српска православна црква архиепископа Данила прогласила је за светитеља, и тај дан слави 20. децембра по црквеном, то јест 2. јануара по грегоријанском календару. Одбор Српске академије наука и уметности га је крајем 20. века уврстио у 100 најзнаменитијих Срба.
Спомен биста Архиепископа Данила налази се у Рашки испред Дома културе.
Браћа Мусић
Њихова област обухватала је масив Копаоника, са његовим рудницима, између средњег тока река Ибар и Лаб. Ова браћа су значајна за српску историју, јер су подржавали политику кнеза Лазара и као његови савезници учествовали у рату против великог жупана Николе Алтомановића. Мусићи су уживали посебан положај међу властелом кнеза Лазара. Дозвола Стефану Мусићу да кује новац могла се сматрати изванредном привилегијом. Рудно богатство Брвеника било је довољно да Стефан Мусић развије сопствену ковницу, а затим утврди трговачке везе са Дубровником.
Обојица су учествовала и погинула у Косовском боју 1389. године. Погибију браће Стефана и Лазара преживео је њихов млађи брат митрополит Јован, о чијем се датуму смрти ништа не зна. Браћа Мусићи су недалеко од Брвеника на Ибру, у селу Павлица, подигли манастир Нову Павлицу по угледу на манастир Стару Павлицу. Нова Павлица је била женски манастир и у њој су сахрањени Стефан и Лазар Мусић и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија.
Добривоје Божић
Божић је изумео железничку ваздушну кочницу која је први пут уграђена у наше возове 1913. године и исте године у Берлину је патентирао свој изум. После низа тестирања, на прузи Загреб-Ријека, и отпора његовом решењу од стране Немаца и Француза, 1928. године признат је његов патент система кочења од стране Међународне уније железница, као чувена кочница „Божић“ и исте године примењена је у међународном саобраћају. Његова решења кочнице железничких возила постала су основа за све типове до данас примењених ваздушних кочница у железничком саобраћају. Кочнице, данас великих произвођача, су управо усавршене копије кочнице „Божић“.
Био је ратник и добровољац балканских ратова. После Другог светског рата живео је и радио у Америци, одакле се коначно вратио у Београд 1964. године, где је преминуо 1967. године.
Јелена Анжујска
Јелена је око 1250. године удата за краља Уроша I, најмлађег сина краља Стефана Првовенчаног. Да би што свечаније дочекао своју невесту, краљ Урош је обезбедио да се дуж пута који је водио долином Ибра, засаде многобројни мирисни плави јорговани, који би је, поред лепоте и мириса, подсећали на њену родну Провансу и да свадба буде у пролеће када се они расцветају. После смрти краља Уроша, краљица Јелена је једно време владала областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје. Краљица је имала своју војску, управни апарат, државни печат, свог канцелара. Била је високо поштована од црквених великодостојника православне и римокатоличке цркве, као и међу владарима суседних земаља. На свом двору је основала прву женску школу у тадашњој Србији, где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. У свом двору је имала и чувено књигохранилиште, тј. библиотеку. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Најпознатија њена задужбина је манастир Градац код Рашке (крајем XIII века). Замонашила се у цркви св. Николе у Скадру, ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. године.
Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, и када су отворили њен гроб тело је нађено цело и очувано „као у роси“. Од 1317. године, она се слави као светитељка 30. октобра по црквеном календару, односно 12. новембра по новом календару. Краљица Јелена је једина жена у српској историји којој је посвећено посебно житије које је написао српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.
У знак сећања на владарку, у Рашки и порти манастира Градац се одржава манифестација „Дани краљице Јелене“.
Свети Сава
Свети Сава је у српској историји остао посебно запамћен по томе што је издејствовао аутокефалност српске цркве, а васељенски патријарх који му је и дао дозволу 1219. године је управо њега прогласио првим српским архиепископом. Остао је архиепископ све до 1233. године. Поред манастира Хиландар изградио је још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори.
На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. године смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешева пренео нећак, краљ Владислав у мају 1237. године, све док нису 1594. године, од стране Синан Паше однете у Београд и тамо на Врачару спаљене. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.
Стефан Немања
Велики жупан Стефан Немања је ујединио и проширио српске земље, поставио врховну власт на новим материјалним и духовним основама. Успео је да створи српску државу од Јадрана до Софије и Перника. Српска привреда и култура доживеле су процват. Његову владавину карактерише појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови и Студенице. Добивши самосталност државе, велики српски државник се повукао са власти, препустивши је сину Стефану. Замонашивши се, Немања (монах Симеон) је извесно време живео у Студеници. На позив свог сина Саве, отишао је у Свету гору, где је, заједно са Савом подигао манастир Хиландар који је постао један од најзначајнијих светогорских манастира и до данашњег дана остао темељ српске духовности и државности.
Умро је 13. фебруара 1199. године у Хиландару, где је и сахрањен. Обзиром да му је тело у гробу остало сачувано, Сава га је пренео у Студеницу, где се из њега, у неколико наврата, појавило миришљаво уље – свето миро. Такође, догодила су се и чудотворна исцељења неких болести, тако да је Симеон понео епитет Мироточиви и био канонизован, тј. проглашен светим.
Стефан Немањић
У последњим тренуцима свог живота се замонашио и добио име Симон. Умро је 24. септембра 1228. године. Сахрањен је у манастиру Студеници, а касније су његове мошти пренете у манастир Жичу. Српска православна црква га прославља као преподобног сваког 24. септембра, тј. 7. октобра по новом календару. На престолу га је наследио најстарији син Стефан Радослав.
Природни резервати
Пешачке туре
Излетишта
Aтракције
Цркве и црквишта
Културно историјске знаменитости
Манастири
Активан одмор
Спорт и рекреација
Гастро понуда
Културна понуда
Забава
Хотели
Апарт хотели
Одмаралишта
Коначишта и преноћишта
Виле
Домаћа радиност (собе, куће и апартмани)
Остале атракције
Архитектура
Реке и извори
Мотели
Шта видети
Црква свете Петке у Јарандолу
Црква свете Петке у Јарандолу је мала једнобродна грађевина (спољних димензија 5,10 x 8,15 m) са олтарском апсидом у облику полукруга. Зидана је од ломљеног камена и тесане сиге и
Црква Светог Петра и Павла у Бинићу
Црква Светог Петра и Павла у Бинићу, у засеоку Ржана, у близини сеоског гробља, зидана је од ломљеног камена кречњака и тесане сиге. Народно предање ову цркву приписује Грцима. У о
Црква Светог Николе у Шумнику
Црква Светог Николе у Шумнику је грађевина из XIII-XIV века, типична за архитектуру овог времена у долини Ибра. Налази се изнад пута Баљевац-Брвеник, око 200 метара у брду. До ње с
Црква Светог евангелисте Марка
Црква Светог евангелисте Марка налази се на сеоском гробљу у селу Бељак и првобитно је била посвећена св. Ваведењу Пресвете Богородице, а садашњи патрон је Свети евангелиста Марко.
Где одсести
Сеоско туристичко домаћинство „Топлина душе“
Сеоско туристичко домаћинство „Топлина Душе“ налази се у селу Павлица и састоји се од породичне куће, мини зоо врта и етно музеја који чини једанаест објеката (брвнара) са различит
Сеоско домаћинство Градачка бања
Сеоско домаћинство Градачка бања налази се у селу Градац, на обронцима планине Голије. Од Рашке је удаљено 24 км. Изграђено је током 2015. године, на простору где су се некада нал
Преноћиште Јагњило
Кафана са преноћиштем, „Јагњило“ налази се на магистралном путу Рашка-Краљево, 1,2 km удаљен од центра Рашке. Располаже са 27 соба (једнокреветним, двокреветним и трокреветним, 9 с
Преноћиште Royal
СУТЗР „Royal“ је смештен на раскршћу магистралних путева Београд-Рашка-Подгорица-Скопље. Располаже трокреветним апартманима, двокреветним и једнокреветним собама. Сви апартмани и с
- 1
- 2