Копаоник је добио име по копању руда. На овој планини копана је руда пре доласка Римљана на ове просторе. Од доласка Саса у XIII веку па до средине XV века, настаје процват рударства и сребро је у том периоду било главни производ копаоничких рудника. Злато је добијано из различитих руда и на разне начине.

Тридесетих година XX века на Копаонику је почео да се развија туризам, посебно када је пуштена у саобраћај железничка пруга Краљево – Рашка (1931. године) долином Ибра. Тада су почеле да долазе организоване групе туриста (планинара, смучара и осталих). После изградње планинарског дома 1935. године, забележени су први званични подаци о туристима на Копанику. У јануару 1936. године на планини је боравило 100 гостију. Изградњом асфалтног пута од Јошаничке Бање преко Копаоника до Брзећа и даље до Крушевца (1975-1985. године), створени су основни услови за развој туристичке делатности на Копаонику. До 1964. године није било планског рада на развоју туризма, па је 1968. године основана заједница за унапређење и развој Копаоника.

Године 1980. основана је радна организација „Копаоник – Генекс“, након чега је почела планска изградња туристичког центра Суво Рудиште на Копаонику који је завршен 1986. године. Даљи развој туризма предвиђен је у плановима НП Копаоник и плановима туризма општина Брус и Рашка којима се предвиђа: развој сеоског туризма, активирање нових туристичких локалитета, упознавање са културно-историјским наслеђем у окружењу, даљи развој еко туризма и друге активности.