Прославила се као бомбаш Дринске дивизије првог позива, била је борац у опсади Скадра, Колубарској бици, бомбаш славног Другог пешадијског „Гвозденог пука“ Моравске дивизије и другим акцијама. Преживела је и велику аустро-угарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. На Солунском фронту добила је чин пешадијског наредника и постављена је за командира јуришног вода.

Показала је велику храброст у борбама, заробила је 23 бугарска и 20 аустријских војника. Рањавана је девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“. За заслуге у ослободилачким ратовима, за хероизам достојан дивљења, Милунка Савић је одликована дванаест пута. Носилац је две војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст „Милош Обилић“, две француске легије части, Ордена за храброст, Албанске споменице и споменице Солунског фронта. Једина је жена у свету која је одликована француским орденом „Ратни крст са златном палмом“. После рата, посветила се улози мајке и хранитељице више од тридесеторо деце. Милунка Савић је умрла 5. октобра 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Октобра 2013. године, посмртни остаци Милунке Савић, уз највише државне почасти, пренети су у Алеју великана.