Јошаничка Бања

od strane | јан 28, 2019

Јошаничка Бања

„SANUS PER AQUAM“ – „ЗДРАВЉЕ ИЗ ВОДЕ“

Милунка Савић
Хероина Балканских ратова, икона и симбол Првог светског рата, Милунка Савић, рођена је 1889. године у селу Копривница, код Јошаничке Бање. У судбоносним данима Србије, Милунка је обукла мушко одело, одсекла косу и ратовала под именом Милун, све док приликом првог рањавања у груди није откривено да је војник Милун заправо жена.

Прославила се као бомбаш Дринске дивизије првог позива, била је борац у опсади Скадра, Колубарској бици, бомбаш славног Другог пешадијског „Гвозденог пука“ Моравске дивизије и другим акцијама. Преживела је и велику аустро-угарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. На Солунском фронту добила је чин пешадијског наредника и постављена је за командира јуришног вода.

Показала је велику храброст у борбама, заробила је 23 бугарска и 20 аустријских војника. Рањавана је девет пута. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“. За заслуге у ослободилачким ратовима, за хероизам достојан дивљења, Милунка Савић је одликована дванаест пута. Носилац је две војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст „Милош Обилић“, две француске легије части, Ордена за храброст, Албанске споменице и споменице Солунског фронта. Једина је жена у свету која је одликована француским орденом „Ратни крст са златном палмом“. После рата, посветила се улози мајке и хранитељице више од тридесеторо деце. Милунка Савић је умрла 5. октобра 1973. године. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Октобра 2013. године, посмртни остаци Милунке Савић, уз највише државне почасти, пренети су у Алеју великана.

Патријарх српски Герман (Хранислав Ђорић)
Патријарх Герман рођен је 19. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи у учитељској породици. На крштењу је добио име Хранислав. Био је епископ будимски, секретар Светог архијерејског синода, уредник Гласника, администратор Епархије жичке, администратор Епархије будимско-полимске и рашко-призренске. Епископ шумадијски Валеријан га је замонашио у манастиру Студеници давши му име Герман. На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. године. Био је патријарх Српске православне цркве од 1958. до 1990. године.

Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео да се избори за наставак изградње Храма Светог Саве у Београду. Забележено је да је патријарх Герман 88 пута подносио молбе и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње 1984. године. Док је био на челу СПЦ, иако у тешким околностима, успео је да издејствује обнову Жиче, Студенице, Лазарице и многих других храмова. Сви важнији храмови СПЦ у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских завода за заштиту споменика културе.

Успео је и да отвори Богословски факултет у Либертвилу, да подигне нову зграду Богословског факултета у Београду и при њему Богословски институт. Залагао се за издавање црквених листова и за верско просвећивање свога народа. Носилац је многих југословенских и страних државних и црквених одликовања. Патријарх Герман се упокојио 27. авугуста 1991. године. Сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.

Природни резервати

10

Пешачке туре

15

Излетишта

20

Aтракције

30

Цркве и црквишта

40

Културно историјске знаменитости

50

Манастири

60

Активан одмор

70

Спорт и рекреација

80

Гастро понуда

90

Културна понуда

100

Забава

110

Хотели

120

Апарт хотели

130

Одмаралишта

140

Коначишта и преноћишта

150

Виле

160

Домаћа радиност (собе, куће и апартмани)

170

Остале атракције

180

Архитектура

185

Реке и извори

190

Мотели

200

Шта видети

 
 
 
 
 

Шта радити

 
 
 
 
 
 

Где одсести