Копаоник је највећи планински масив у Србији, дужине 82,7 km (од 42º43’36” до 43º28’01” северне географске ширине) и ширине 63,5 km (од 20º37’09” до 21º24’02” источне географске дужине).
Простире се између река Ибра и Ситнице на западу и Лаба на југоистоку. Пружа се разгранатим гребеном правцем од подбрђа изнад Косовске Митровице на северозападу, преко низа врхова виших од 1.600 m, до највишег дела масива, Равног Копаоника, око кога се дижу Суво Рудиште са Панчићевим врхом (2.017 m), Караман (1.934 m) и Гобеља (1.834 m).

Северна граница масива одвојена је од масива планине Жељин Јошаничком и Козничком реком. Са западне стране дуж целог гребена Копаоника усечена је долина реке Ибар. Источна страна омеђена је долином реке Расине и Топлице. Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и старости (серпентинити, гранити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци). Данашње облике рељефа Копаоника створили су, кроз дуги низ година, процеси ерозије и спирања.
Због својих природних вредности, један део Копаоника је 1981. године проглашен заштићеном зоном под именом Национални парк Копаоник на површини од 11.810 ha, у оквиру кога постоји већи број заштићених природних резервата.

Саобраћајна повезаност

Копаоник се налази 270 km јужно од Београда и 100 km од Краљева. До туристичког центра Копаоник може се доћи из више праваца:

– Ибарском магистралом од Краљева преко Биљановца и Јошаничке Бање и од Косовске Митровице и Рашке преко Руднице.
– Аутопутем, од Појата преко Крушевца, Бруса и Брзећа.