Јосиф Панчић
Први истраживач на Копаонику и његовог „подгорја“ како га он назива, је Јосиф Панчић (1814-1888. године), ботаничар, лекар и научник који је најбоље познавао и први описао флору тадашње Србије. Рођен испод Велебита, опчињеност планином је очигледно нашао управо на Копаонику на коме је био 16 пута (последњи пут у 72. години). Као професор Велике школе, радио је од 1853. године и за 40 година рада објавио је 42 научна дела из области ботанике, геологије и зоологије. Јосиф Панчић је европско признање и славу стекао откривањем посебне врсте четинара – оморике. Трагајући од првих сазнања о њој, више од 10 година, на планини Тари 1877. године пронашао је оморику, која је по њему добила име Панчићева оморика.
Први ректор Велике школе, председник краљевско-српске академије, почасни члан Српског археолошког друштва, Српског лекарског друштва и Баварског друштва природњака, су само неки од положаја и почасти великог научника. За свој рад добио је орден Св. Саве I степена, Таковски крст и крст Друштва Црвеног крста. Свакако највећи орден и признање дали су му чланови САНУ и планинари Србије сахранишви га на његовом вољеном Копаонику. У сандуку од Панчићеве оморике остаци Јосифа Панчића и његове супруге Милеве сахрањени су 07.07.1951. године у маузолеју на врху Копаоника, који од тада носи име овог познатог и признатог српског научника (Панчићев врх 2.017 m).
Др Милорад Милошевић – Бревинац
Признати српски истраживач, природњак и етнолог који је истраживао Копаоник, али и остале планине Србије и Црне Горе, рођен је у Рашки 1907. године. Завршио је Учитељску школу у Скопљу, а Студије етнологије на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију „Саобраћај на селу у Србији“ одбранио је на Универзитету у Љубљани. Био је сарадник Српске академије наука и уметности. Радио је као учитељ у Рудници. Тридесетих година прошлог века, Бревинац је доводио прве скијаше на Копаоник. Био је одређен и за члана надзорног одбора за градњу планинарског дома 1935. године на Копаонику. Познат је по бројним писаним издањима о Копаонику, које је илустровао сопственим фотографијама. Једно од тих издања је књига „Бели Копаоник“, издата 1968. године.
Кућа Милорада Милошевића Бревинца је изграђена 1958. године поред стазе Машинац. У спомен соби изложена је етно збирка прикупљена на просторима Копаоника. Општина Рашка је 2007. године обележила 100 година од рођења Милорада Милошевића у оквиру манифестације „Рашке духовне свечаности“ отварањем изложбе фотографија у спомен на Бревинца, промоцијом књиге „Бели Копаоник“ и презентацијом документарно-играног филма „Бревинац“.
Спомен биста Милорада Милошевића Бревинца на Копаонику постављена је испред општинске куће „Вила Рашка“, са натписом: „Човек овога краја који је отворио туристичка врата Копаоника“. Умро је 1983. године.
2019