Манастир Стара Павлица налази се на стеновитом брежуљку десне обале реке Ибар у непосредној близини Нове Павлице. Прошлост овог споменика је мало позната. Није утврђено када је настао ни ко је био ктитор. Постоје претпоставке да је подигнут крајем IX или почетком X века на шта указује чињеница да је посвећен Светом апостолу Павлу.

У историјским изворима први пут се помиње у XII веку у једној даровној повељи Стефана Првовенчаног. Павлица је била мушки манастир. По архитектонско-просторној и конструктивној концепцији Стара Павлица је јединствен храм у Србији. Не постоје сачувани објекти који би јој могли бити узор и на основу којих би се утврдило време настанка. Данас је очуван само део првобитне, доста сложене грађевине. Црква је некада у целини била украшена фрескама, очувани су само фрагменти два слоја живописа. Видљиви су делови јеванђелиста, стојеће фигуре светитеља, остаци Распећа на северном зиду, затим делови нерукотвореног лика Христовог. Сликане на плавој позадини, са црвеним бордурама, млађе фреске потичу из средине XIII века.