Манастир Градац се налази у истоименом селу на обронцима планине Голије. Удаљен је око 12 km од Брвеника и Ибарске магистрале и 22 km од Рашке. Манастир Градац је задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша I. Нема писаних података о времену градње манастира, али се верује да је завршена до 1276. године. Основан је као велики мушки манастир. Ктиторка га је богато опремила и о њему се посебно старала. Био је заштићен масивним зидом и имао је два улаза. У манастирском комплексу налазиле су се грађевине: велика Богородична црква и мањи храм Св. Николе Чудотворца Мирликијског на стени, изнад улаза у манастир. Од прве трпезарије, конака и зидина које су опасивале манастирски комплекс сачувани су темељи. У великој цркви посвећеној Богородици (Благовести) било је положено тело краљице Јелене по њеном упокојењу 1314. године.

Крајем XVI века манастир је кратко обновљен, међутим, само неколико година касније, око 1600. године, за време аустријско-турског рата је опустео. Том приликом монаси су сакрили мошти свете краљице на место које до данас није познато. Тек средином XX века манастир је потпуно обновљен.

Унутрашњи простор Богородичине цркве у Градцу је један од најлепших у српској средњевековној архитектури. Уз један од камених, масивних зидова средњевековног конака, подигнут је нови конак, који је освећен крајем 1990. године када је и обновљен монашки живот. Мали храм Светог Николе, смештен је на југоисточној периферији манастирске порте. Градац је данас женски манастир и један од најактивнијих српских средњевековних културно-историјских споменика.